Lana Bastašić i Rumena Bužarovska su književnice čije su knjige prethodnih godina stigle i do široke književne publike i do nedvosmislenih pohvala kritike, ali i književnice koje su svojim javnim istupima ukazivale na brojne anomalije društva i društava u kojima živimo. U našem magazinu u tri nastavka objavljujemo njihovu prepisku, a paralalelno sa tim, tekstovi na makedonskom izlaze i u skopskom magazinu Licevlice. U drugom nastavku čitajte, između ostalog, i o tome zašto je važno da se pisanje o ljubavi iščupa iz patrijarhalne dihotomije po kojoj muškarci o ljubavi pišu Velika Književna Dela, a žene tek ljubiće.
Lana:
Neki dan sam čitala dnevnike Susan Sontag. I među gomilom ideja za eseje i knjige, našla sam ovo: „Moja mana je što se zaljubljujem u prijatelje i što tražim da ljubav uključi (i isključi) sve.”
I to me zbunilo – Susan Sontag piše u dnevnicima o zaljubljivanju i ljubavi.
Rumena:
Podseća me na leksikone koje smo pripremali u osnovnoj školi. Ne znam da li je to bilo “in” u drugim zemljama bivše Jugoslavije, ali kod nas je to bilo baš popularno. Kako god… i tamo smo pisale o ljubavi, i to je uvek bilo najzanimljivije. Pa, zašto ne bi i Sontag? I govorim u ženskom rodu zato što je to bila “ženska” stvar. Nekad su naše simpatije popunjavale te leksikone, ali retko. Mi smo se bavile emocijama.
Lana:
Da, baš to. Ali shvatila sam da mi je zasmetalo. I onda sam se pitala – Zašto mi je zasmetalo?
I sramota me da kažem, ali mislim da su to ostaci internalizovane mizoginije. Jer pisanje o ljubavi je, je li, neka “ženska stvar”, a ja želim da Sontag analizira filmove. Da bude “ozbiljna”.
Rumena:
Sigurno je to tako. Ja sam nedavno raščistila s time. Ali patila sam od istog kompleksa.
Skoro sam pročitala negde da u mojoj knjizi “Moj muž” ima puno klišea. I onda je kliše koji je bio dat kao primer bio doslovni citat koji sam čula, a tiče se književnosti. Muž kaže ženi da navede bar jednu veliku spisateljicu, a ona kaže Margerit Jursenar. Onda on kaže – Ne važi se, ona je lezbijka. Kako god, u tom svetu gde su se emocije i ljubav kao teme smatrale bezveznim, nebitnim, pa čak i glupim, i ja sam mislila da moram da budem kao Jursenar, jer ona piše istorijsku fikciju. Sve drugo ne valja. Pogotovo ljubav. To možemo u dnevnicima, ali ne, nikako ne u književnosti.
I da, isključivo istorijske romane, jer ni priče se ne važe. Osim ako ih piše Karver. Onda mogu da budu o ljubavi.
Lana:
Ili uopšte: ako je muškarac taj koji piše o ljubavi, onda je to velika književna tema. Velika ljubav Ane Karenjine ili Eme Bovari ili (božemesačuvaj) Hamberta Hamberta.
Jer valjda kad muškarci govore o ljubavi, to je ozbiljno. Mi smo “zaljubljive”, sentimentalne i bavimo se trivijalnostima. Čini mi se da ima u tome one mizogine ideje da se ženama ne može vjerovati.
Rumena:
Jeste, žene su tradicionalno lude, i tako je često i u velikim književnim delima. A i često su lude zato što ih neko ne voli, ili zato što ih voli. Kako god, žena je luda zbog ljubavi.
Lana:
Mirče Eliade napiše “Maitreyi” i to je remek-djelo. Kada bi žena napisala istu knjigu iz pozicije zaljubljene djevojke, to bi bio „ljubić”. Chick-lit… Stvarno mi sad dođe da napišem roman o ljubavi.
Rumena:
Iskreno, i meni. To bi bilo punk.
Našla sam pre neki dan pisma koja su mi pisale prijateljice. Uglavnom su o ljubavi. Jedno pismo je posebno dirljivo. Prijateljica mi je opisala kako je sa 16 godina umalo izgubila nevinost s nekim tipom koji je imao 27. Njemu nije bilo problem to što je ona mlađa i nevina, a u jednom trenutku ona tako iskreno meni kaže da je htela da bude s njim kako bi se osećala vrednom. To me je baš zabolelo, jer tako sam se često i sama osećala. Kao da nisam dovoljno vredna.
Lana:
A validacija je uvijek bila eksterna. Dolazila je od nekog muškarca.
Rumena:
Kao da neki autoritet treba da mi kaže: Okej si. Vrediš. Cela knjževnost me učila tome.
Lana:
I ne samo kao žene, ljudska bića, već kao i književnice. Treba da sačekamo validaciju muškarca koji će reći: Ovo nije chic-lit. Ja sam ovo pročitao.
Rumena:
Imao sam osećaj da čitam muškog pisca.
Lana:
Sjećam se kad sam počela odlaziti na festivale i konkurse, prije 13-14 godina, kako nisam htjela da se šminkam i sređujem. Htjela sam da me “shvate ozbiljno”. Odnosno, da se što više udaljim od “ženskog” i približim “muškom”. Moraš da budeš van njihove želje da bi bila shvaćena ozbiljno kao intelektualka, itd. Trebalo mi je dosta vremena da prestanem tako da razmišljam.
Rumena:
I meni. Ja sam se osećala krivom ako sam bila nekome privlačna zbog haljine ili šta znam. A volela sam da se sređujem, da imam dugu kosu, da nosim minđuše. I znam da sam osuđivala žene koje su se, recimo, farbale ili se aktivno bavile izgledom. Osuđivala sam prijateljicu zbog toga.
Lana:
Isto. Ja sam ozbiljna književnica, ja ne lakiram nokte. Na kraju dođeš do: ja sam ozbiljna književnica, ponašam se kao muškarac.
Rumena:
I ja sam htela da budem one of the boys. I zato sada gajim posebnu vrstu odbojnosti prema ženama koje su još uvek takve. Najviše me to pogađa, verovatno zašto sam sama bila takva, pa me zato posebno boli kad me žena otpiše.
Lana:
Mnoge velike spisateljice su to radile. A emocijama i „ženskim temema” su se bavile isključivo u dnevnicima. (Woolf skoro ni tamo. Više u pismima.) Voljela bih da su pisale više eseja i književnih radova o tome.
Rumena:
Ali to se menja, i ne bih rekla da je polako. bell hooks, Roxane Gay, Deborah Levy… Mnogo govore o ljubavi, iskrene su, kako u teorijskim raspravama, tako i u dnevnicima i memoarima. Uh, kako uživam u tome. Iskreno svaki dan se radujem što ima toliko dobrih novih stvari za čitanje.
Lana:
Da, stvari se definitivno mijenjaju. Sad još ti i ja da napišemo ljubavne romane. (Može i zbirka priča!)
Rumena:
Izvini, ja ću prvo istorijski roman, da se dokažem, pa onda mogu šta god hoću.
Evo sad neki velemakedonski ep je na redu.
Lana:
Hahahaha. Počni sa suncem koje izlazi iza Aleksandrove statue.
Rumena:
“Kako sam se zaljubila u Aleksandra.”
Lana:
Sunčeva svjetlost obasjava testise Aleksandrovog konja…
Rumena:
Pa i seks i erotika najednom, mh mh mh.
Lana:
Čisto da se znaju prioriteti.
Rumena:
Mislila sam ljubav i erotika. Eto neću ni da izgovorim riječ ljubav!
Lana:
Ja hoću. LJUBAV.
I zaljubljena sam.
Rumena:
Možeš mi to ispričati u sledećem broju. Sigurna sam da publika hoće više da čuje o tome.:)
Lana:
NE!
.
.
.
*Lit-chat je deo Regional Network for Cultural Diversity (READ) projekta.
