Cookie Policy (US)

Da bi postojala basnoslovno bogata manjina, nužno je da postoji drugi pol na kojem ljudi rade za minimalac, a resursi se eksploatišu i prodaju u bescenje. U novom broju ukazujemo na razne mehanizme koji ovakvom načinu proizvodnje – a znamo ga pod imenom kapitalizam – omogućavaju da opstane, ali i da ukažemo na njegova slaba mesta i pukotine koje bude nadu da se može zamisliti svet koji bi počivao na potpuno drugačijim, pravednijim načelima.

Liceulice 79: Globalni kapitalizam, šta se nalazi iza i zašto ništa dobro?

 

Da bi postojala basnoslovno bogata manjina, nužno je da postoji drugi pol na kojem ljudi rade za minimalac, a resursi se eksploatišu i prodaju u bescenje. U novom broju ukazujemo na razne mehanizme koji ovakvom načinu proizvodnje – a znamo ga pod imenom kapitalizam – omogućavaju da opstane, ali i da ukažemo na njegova slaba mesta i pukotine koje bude nadu da se može zamisliti svet koji bi počivao na potpuno drugačijim, pravednijim načelima.

 

  • Naša novosadska prodavačica Mirjana Vasić je, pre dvadeset godina, izbegla sa Kosova i došla u Novi Sad. Nije joj bilo lako da se navikne na drugačije okruženje i način života, ali je, zahvaljujući Klubu „Kompas“ i prodaji magazina Liceulice, ponovo stekla prijatelje i dobila podršku kakva joj je potrebna.
  • Stefan Slavković istraživao je domaću verziju tzv. “trke ka dnu”, odnosno razloge zbog kojih “srpski san za 21. vek”, u čijem središtu stoje tekstilna industrija i rudarstvo, liči na košmarnu verziju američkog sna.
  • Tekst Dunje Karanović nudi uvid u poslovanje kompanije Rio Tinto od njenog osnivanja pre 150 godina, kao i pregled oprobanih taktika rudarskih giganata za pridobijanje poverenja građana i političkih režima.
  • Krajem prošle godine, javnost je bila šokirana tretmanom vijetnamskih radnika koji grade fabriku „Linglong “ u Zrenjaninu. O tome su se pozabavili naši partneri iz Inicijative A-11, u novom tekstu u serijalu „99 procenata“.
  • U tekstu u serijalu “Putevi promene”, koju pripremamo u saradnji sa Centrom za politike emancipacije, Bojana Tamindžija analizira nepravde na kojima počiva globalna industrija odeće i obuće, ali i načine da se te nepravde barem delimično uklone.
  • O nagrađivanom filmu “Kelti”, generacijskoj priči smeštenoj u 1993. godinu, sa rediteljkom i scenaristkinjom Milicom Tomović i koscenaristkinjom Tanjom Šljivar razgovarao je Bojan Marjanović.
  • Naša novosadska saradnica Divna Stojanov pisala je o omladinskoj ekološkoj predstavi “Amanet”, koja je nastala u okviru međunarodnog projekta European Youth Engagement Network 2.0. – EYE.net 2.
  • U pismu mlađem sebi, Nil Gejmen, jedan od najvoljenijih autora fantastike, priseća se svojih pankerskih dana, prijateljstva s Daglasom Adamsom i Stivenom Kingom, a otkriva i detalje svog krajnje neobičnog pedesetog rođendana.
  • U serijalu „Jugoslavija za početnike“ prenosimo tekst zagrebačke kustoskinje i teoretičarke dizajna Koraljke Vlajo, koji se bavi evolucijom vizualnih prikaza najpoznatijih državnih simbola – zvezde petokrake, državnog grba, srpa i čekića.
  • U novom izdanju muzičkog bloga Prešlicavanje, Nebojša Krivokuća nam nudi tri albuma za borbeno vreme koje nam dolazi, sa pesmama koje mogu biti ohrabrenje u vremenima sumnje, ali i saundtrek za prvi dan koji osvane slobodan.
  • Naslovnica: Marin Remić