U našoj stalnoj rubrici Pismo meni mlađem, ovog puta vam donosimo tekst Ratka Božovića, sociologa i dugogodišnjeg profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Nema pouzdanog vraćanja na protekle godine jer se ne može učiniti da se nije dogodilo ono što se dogodilo. Dakle, nema autentičnog povratka ni stvarno ni imaginarno, jer više nismo tamo gde smo bili. Pismo sebi mlađem ne može umaći pređašnjem iskustvu kao trajnim traganjem za svojim identitetom.
To je uvek naknadna namet, ona koja nije izbegla kašnjenje.
Ipak, idemo da sebi preporučimo mogućinosti imaginarnog povratka.
Sebi mlađem preporučujem da u zanosu neobuzdanog erosa ne krčmi svoje vreme kao Alaj-begovu slamu, a pritom zaboravlja da je vreme vrlo ograničeno i da ljudska bića nemaju važniju imovinu od vremena.
Suštinski, život jeste rat, kako je to zapazio Heraklit. Ne izgubi iz vida stalno stanje opreza!
Ne bi valjalo zaboraviti da raj i pakao nisu na velikoj udaljenosti.
Životni pejzaž stalno osvežavati kako bi i na taj način umakli dosadi kao ponavljanju istog, kao putu u ništa.
Stalno se navikavati na mnoštvo cvetova i mnoštvo glasova.
Gledaj da stigneš do sopstvenog sveta.
Nastoj da postaneš njegov gospodar!
Gledaj da izbegneš mreže zavisnosti u traganju za vlastitom slobodom.
Pokušaj da uživaš u životu u koji si ubačen bez vlastitog izbora.
Bez potpune spontanosti nema individualne slobode.
Osporavaj iz sve snage strah od života jer on poništava njegove vrednosti.
To je senka koja čoveka ruši.
Postani verodostojni sudija sopstvenog života i sopstvenog ponašanja.
Shvati da je najteže ostvariti baš ono što je najvrednije. Ne odustaj!
Ne teži za apsolutnom vrlinom jer ona može osporavati njene realne mogućnosti. Teži vrlini kao moralnoj svesti, kao savesti bez pukotina. Neprestano se oslobađaj kočnica koje blokiraju i kreativne moći i i kreativnu imaginaciju.
Ne potiskuj stanje zaljubljenosti jer te to udaljava od iskrenosti i spontanosti. Ne bavi se samo svojim osećanjima jer je to put do malignog narcizma.
Ako primetiš da nemaš prisna osećanja prema bližnjima – pokušaj da ih stekneš! Učini sve da postaneš svoja najbolja mogućnost, stvaralačka i moralna. Nikad ne zaboravi da smo sačinjeni od tvari od koje se snovi grade, kako to reče Šekspir u Buri.
