Srbija među zemljama sa najvećom nejednakošću u Evropi, teret krize plaćaju najsiromašniji
Beograd, 16. oktobar 2020. godine – Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize.
Ovo su podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar – svetski Dan borbe protiv siromaštva i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom korona virusa.
“Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih”, kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, povodom Dana borbe protiv siromaštva.
U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijih. Podaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, kažu da su „Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći“ tokom kovid krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodata. U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomož za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanije je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla.
No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava.
prava
Povodom Dana borbe protiv siromaštva, podsećamo na neke od aktuelnih podataka koji ilustruju kako živimo:
- Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)
- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade.
- 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih.
- Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu
- 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018.)
- U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći.
- Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD.
- Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u Evropi
Inicijativa A 11 poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Preuzeto: http://www.a11initiative.org
