„Leto je trijumf nade nad iskustvom“, napisao je prošlog leta Brajan Volš, novinar Voksa, konstatujući da letnji meseci retko kad mogu da pariraju svim očekivanjima koja od njih imamo. Prethodno leto obeležile su superćelijske oluje, a u leto 2025. ušli smo s vešću o američkom napadu na iranska nuklearna postrojenja, nakon dvadeset meseci kontinuiranog razaranja u Gazi, sedam meseci masovnih protesta u Srbiji, i još pregršt političkih sukoba koji se rasplamsavaju širom sveta. Iskustvo govori da dve nedelje na moru teško mogu da nadoknade godinu dana sagorevanja, ali sve što smo tokom letnjih raspusta naučili o sladoledu i lubenici govori suprotno. Između globalnog zagrevanja, ekonomske krize i rastuće društvenopolitičke polarizacije, ima li smisla radovati se letu?
Letnji teror sreće
Letnjih skeptika poput Volša ili nema mnogo, ili svoje socijalno nepoželjne stavove zadržavaju za sebe. Tekst Dejvida Ploca iz 2008. o tome kako treba ukinuti avgust nije doveo do reformi koje je autor predlagao, a tekst o tome kako nas putovanja pretvaraju u najgore verzije sebe, koji je pre dve godine za Njujorker pisala američka filozofkinja Agnes Kalard, izazvao je burne reakcije čitalaca. Koliko god da nam se tokom leta nastavljaju svi egzistencijalni, lični i politički izazovi, ideja da letnje računanje vremena, sunce i godišnji odmor možda ne leče sve nije popularna. Kombinacija nostalgije i marketinga doprinela je socijalnoj konstrukciji leta kao perioda kada treba da budemo bezbrižni, odmorni, lepi i srećni. Međutim, kako za Liceulice objašnjava Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje, ovaj tzv. teror sreće koji se često vezuje za leto može dovesti do toga da osećamo krivicu i nelagodu ako iz ma kog razloga tokom leta nismo tako dobro raspoloženi kao što se očekuje:
„Leto je godišnje doba kada svi lično imamo očekivanja od sebe, da budemo dobro raspoloženi i da sve bude lepo. Tu su i pritisci okoline koji dovode do toga da se ne osećamo dobro u svojoj koži – standardi lepote koji nam se nameću i finansijski pritisak da se priušti letovanje. Roditeljima može biti teže tokom leta zato što su deca završila školu i gube se struktura i svakodnevica koje su prisutne tokom ostatka godine, dok su adolescenti posebno ranjivi zato što su putem društvenih mreža izloženi standardima lepote koji su često nerealni. Javlja se osećanje nesigurnosti, anksioznosti i promenljivog raspoloženja, a sve to može doprineti da jedno godišnje doba od koga se očekuje da bude bezbrižno zapravo bude prilično ispunjeno stresom“, ističe Mrvić.
Ne treba zaboraviti, kako naša sagovornica kaže, ni to da se tokom leta kod jednog broja ljudi pojavljuju simptomi letnje depresije, oblika sezonskog afektivnog poremećaja: „Sezonski afektivni poremećaj je mnogo poznatiji i više istražen kroz zimski obrazac, odnosno zimsku depresiju, međutim postoji i letnja depresija, koju odlikuju manjak sna, snižen apetit, povišena anksioznost i uznemirenost – suprotni simptomi u odnosu na one prisutne u zimskom obrascu. Da bi se letnja depresija dijagnostikovala, potrebno je da ovi simptomi budu izraženi najmanje dve nedelje, da nas remete u svakodnevnom funkcionisanju i da se ponavljaju bar dve godine zaredom tokom letnjeg perioda. Nažalost, još uvek nema dovoljno istraživanja koja bi ukazala na to koji su uzroci ovog poremećaja.“
Letnja depresija kao realan poremećaj raspoloženja nije masovna pojava, ali činjenica je da se iz godine u godinu tokom letnjeg perioda suočavamo sa sve većim brojem izazova. Godišnji odmori za sve veći udeo stanovništva postaju privilegija, kako zbog ekonomske nestabilnosti tako i zbog degradacije radnih prava, a sve rasprostranjenija privatizacija javnih dobara i smanjenje broja zelenih površina čine rashlađivanje tokom najtoplijih dana u godini gotovo nemogućim. Ako dodamo na to političku realnost s kojom se svakodnevno suočavamo u Srbiji i na globalnom nivou, ideja Brajana Volša da je leto precenjeno postaje jasnija. Ono što možemo da učinimo, kako Snežana Mrvić objašnjava, jeste da ne otežavamo sebi nametanjem prevelikih očekivanja:
„Svaki strah i psihički disbalans dolaze od doživljaja neizvesnosti. Ključno je da prihvatimo svoju realnost koliko možemo i fokusiramo se na stvari koje možemo da promenimo u datom trenutku i da prihvatimo leto kao i svako drugo godišnje doba.“
Uprkos rastućoj neizvesnosti, ono što nam je leto u Srbiji ipak donelo jeste šire shvatanje toga šta je u moći građana i na koje sve načine možemo da doprinesemo promeni.
Leto s dva avgusta
Kada govorimo o letu, često se oslanjamo na niz pretpostavki koje potiču iz geografskih i kulturoloških konteksta u kojima smo odrasli. Letnji raspust kao koncept nastao je tek u 19. veku i još uvek postoje sporenja oko toga zašto je ova relativno duga pauza u većini školskih kalendara uvedena i koliko koristi donosi. Godišnji odmor, s druge strane, u Jugoslaviji je uveden tek pedesetih godina 20. veka, i skoro decenija je bila potrebna da se radnici i radnice privole da ga iskoriste. U širem smislu, godišnje doba koje počinje 21. juna i završava se 23. septembra, kako se uči u nižim razredima osnovne škole, samo je jedna od mogućih interpretacija leta. U mnogim delovima sveta sada i nije leto, a pitanje je koliko će i naša viđenja leta morati da se prilagođavaju u narednim decenijama.
„Kada meteorolozi govore o letu, ne misle na astronomski period od 21. juna do 23. septembra, koji je određen položajem Zemlje prema Suncu, tačnije činjenicom da 21. juna dan traje najduže. Umesto toga, koriste praktičniju i jednostavniju podelu na tzv. meteorološko leto, koje obuhvata mesece jun, jul i avgust. Ova sezonska podela (po tri meseca) omogućava jednostavnije praćenje i upoređivanje promena u temperaturi, padavinama, vlažnosti vazduha i drugim meteorološkim elementima kroz godine i različite regione. U stručnoj terminologiji leto se često naziva JJA, prema početnim slovima meseci koje obuhvata. Na južnoj hemisferi, leto obuhvata mesece decembar, januar i februar (DJF). Dakle, sezonska podela je ista, po tri meseca, ali su godišnja doba obrnuta zbog različitog položaja u odnosu na Sunce“, objašnjava za Liceulice Irida Lazić, meteorološkinja i istraživačica sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Iako u Evropi leto percipiramo kao dugoočekivano otopljenje i vreme za opuštanje, ovaj period donosi ekstremne promene širom planete i za veliki broj ljudi znači borbu s toplotnim talasima, sušama, nestašicom vode, grȁdom i grmljavinskim olujama, pa i požarima kakve smo proteklih godina viđali u Australiji i Kaliforniji. Iako su obilne padavine i požari pojave karakteristične za južnu hemisferu, klimatske promene dovode do toga da ekstremi postaju sve češći i rasprostranjeniji.
„U tropskim oblastima, tradicionalna podela na četiri godišnja doba gubi smisao, klima se tamo pre svega menja između kišne i suve sezone. Monsunske kiše koje stižu tokom leta igraju ključnu ulogu u poljoprivredi i ekonomiji, ali mogu izazvati i katastrofalne poplave. Ovaj rizik postaje sve izraženiji u eri klimatskih promena jer sa svakim stepenom porasta globalne temperature, atmosfera može zadržati oko 7 % više vodene pare, što povećava potencijal za intenzivne padavine i snažnije oluje. Sa druge strane, zbog klimatskih promena, ceo region Mediterana je ugrožen, i to naročito leti, gde neretko čujemo da mnoge zemlje biju bitku s požarima i nestašicom vode, poljoprivredom, jakim i dugim toplotnim talasima gde sama infrastruktura nije usklađena sa klimom koja se brzo menja“, ističe Lazić.
Klimatske promene, izazvane pre svega ispuštanjem velikih količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, dovode do zagrevanja koje se posebno oseća tokom leta, ali ne pogađa podjednako sve delove planete. Oblast Mediterana, u koju spada i Srbija, prema rečima naše sagovornice posebno je ugrožena i zagreva se brže od globalnog proseka. To što nam se čini da leta nikad nisu bila ovakva nije puki optimizam sećanja već realnost koja će u narednim godinama zahtevati ozbiljne promene navika i sistemske adaptacije.
„U Srbiji smo svedoci da su leta dominantnija i izraženija nego pre, gde na primer letnje dane opažamo i u oktobru i novembru. Zime su blage i često bez većeg snežnog pokrivača, što potencijalno predstavlja problem za nastupajuće suše tokom leta koje su sve češće i intenzivnije. Rezervoari vlage u tlu često se ne napune tokom zime i proleća, kao ranije što je bio slučaj, pa uz kombinaciju suvlje vegetacije, suša deluje kao okidač za šumske požare tokom leta. Tokom 2023. i 2024. godine, oboreni su temperaturni rekordi širom sveta, a takva klima je nova normala prema klimatskim projekcijama za ne tako daleku budućnost. To znači da možemo zaboraviti na leta kakva su bila pre trideset godina, i prilagoditi se na leta kakva sad opažamo, a o kojima često čujemo u javnosti da su ekstremna“, upozorava Lazić.
Prema podacima iz Extremes projekta s Fizičkog fakulteta, u kome učestvuje i naša sagovornica, krajem avgusta prošle godine je čak 92 % teritorije Srbije bilo pogođeno ekstremnom sušom, dok je krajem juna i početkom jula oluja za jedan do dva dana donela količinu padavina uobičajenu za ceo mesec. Ako se emisije ugljen-dioksida ne smanje u skladu s ciljevima Pariskog sporazuma, ovakve promene postaće još drastičnije i učestalije. Nasuprot željama Dejvida Ploca, avgust će, po svemu sudeći, biti još duži i neprijatniji.
„U slučaju da ne vodimo računa o emisijama ugljen-dioksida na svetskom nivou, razlika u klimatskim projekcijama za budućnost je prilično velika. To praktično znači da u Srbiji, na primer, za pedeset godina možemo imati dodatni mesec toplotnih talasa u odnosu na sadašnju klimu, ako posmatramo najblaži emisioni scenario sa smanjenim emisijama ugljen-dioksida, ili dodatnih četiri meseca u toku godine ako posmatramo pesimističan scenario, u kome nastavljamo s navikama u emisijama ugljen-dioksida i ekonomiji kao i dosad. Zato je priča o klimatskim promenama prisutna u nauci skoro čitav vek, dok se u javnosti i politici o tome govori mnogo češće nego ranije, kako bi se sprečile moguće katastrofalne posledice po ljude i ekonomiju“, zaključuje naša sagovornica.
Leto iz ptičje perspektive
Godišnji odmori, letnji raspust, sijesta i dvokratno radno vreme, koji su praksa u toplijim delovima sveta, u izvesnom smislu predstavljaju adaptacije na letnji period, koje postoje znatno duže nego svest o klimatskim promenama. Ekstremne promene poput suša, požara i oluja zahtevaće od nas mnogo ozbiljnije prilagođavanje u narednim godinama, pa samim tim verovatno i proširenje shvatanja šta leto sve podrazumeva. Brige o cenama letovanja, prekarni položaj sezonskih radnika i radnica, nošenje s letnjom depresijom i preobražaj urbanih sredina u tzv. toplotna ostrva neki su od problema s kojima se ljudi tokom leta suočavaju, ali u širem smislu oni su samo to – problemi s kojima se ljudi tokom leta suočavaju. Pored posledica za ljude, njihovu poljoprivredu, ekonomiju i mentalno zdravlje, klimatske promene u velikoj meri utiču na niz drugih zajednica koje nemaju iste mehanizme za adaptaciju.
Kako za Liceulice objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica, za ptice se leto poklapa s gnezdećom sezonom, intenzivnim periodom kada je većina selica i stanarica okupirana produžetkom vrste, prehranom mladunaca i pripremom za nadolazeću zimu.
„Iz ljudske perspektive, život ptica se odvija kao u ubrzanom filmu – one za nekoliko meseci treba da pređu put od ptića u jajetu do sposobne, odrasle jedinke spremne da preživi dolazeće nepovoljne uslove jeseni i zime. Na sve to, uglavnom sitnije vrste, poput senica ili lasti, imaju dva do tri legla tokom gnezdeće sezone. Za razliku od ljudi, ptice i dalje usaglašavaju svoje životne cikluse sa uslovima u prirodi. One ne mogu ostaviti odgajanje mladunaca za kasnije, već se ono mora desiti u ovom povoljnijem periodu godine kada je toplije i ima više hrane. Trenuci odmora su relativno raspršeni i taman onoliki da se brzo obnovi snaga za najvažniji posao. Analogiju sa sadašnjim oblikom ’odmora’ kakav postoji u ljudskom svetu možemo napraviti sa selicama koje migriraju ka jugu i tamo imaju određeno vreme u kojem nema egzistencijalne groznice gnežđenja. Ali, opet, to je samo fascinantan i specifičan način prilagođavanja koje su ptice razvile na date uslove u prirodi. Mi bez ’toplijih krajeva’ možemo da preživimo, ali većina selica ne bi mogla, i tu analogija prestaje“, kaže naš sagovornik.
Klimatske promene koje osećamo na svojoj koži, rekordno visoke temperature, neravnomerna raspodela padavina tokom godine i leta koja više ne liče na ona od pre deset ili dvadeset godina ljudima mogu, uz manje ili više napora, postati nova normalnost, ali drugim vrstama remete cikluse i adaptacije stare nekoliko miliona godina. Veliki broj naučnika širom sveta smatra da su ljudske aktivnosti, uništenje staništa i klimatske promene izazvane industrijalizacijom i prekomernim emisijama ugljen-dioksida započele šesto masovno izumiranje vrsta. Promene koje se odvijaju na nivou jedne kalendarske godine, poput sve dužih letnjih suša, znatno otežavaju preživljavanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, pa i ptica, čije nam navike često signaliziraju smenu godišnjih doba.
„Crne i bele čiope, čije je prodorno pištanje simbol leta u većim gradovima, do pre nekoliko decenija su bile relativno retke gnezdarice, ali s promenom klime su se prilagodile urbanim sredinama, gde se sada gnezde i premeštaju polako svoj areal ka severu. To premeštanje areala se dešava i s drugim vrstama: nedavno je zabeležena nova vrsta u Srbiji, voljić maslinar, koji dolazi iz Jugoistočne Evrope i s Bliskog istoka. Tradicionalni simbol selica, bela roda, sve češće prezimljuje kod nas. Krajem leta prošle godine imali smo veliki pomor gradskih lasti u Vojvodini usled naglog zahlađenja. Tokom migracija, ptice slede određene selidbene koridore koji su poput nevidljivih auto-puteva na nebu, i jedan od njih prelazi i preko Balkana. Na tim koridorima postoje stanice gde se one odmaraju: intenzivna suša, smanjenje i nestanak vodenih površina, uništavanje staništa ili krivolov čine migracije, koje su po prirodi stvari veliki rizik, još težim“, upozorava Stojiljković.
Pored toga što ćemo u narednim godinama morati da prilagodimo svoja očekivanja od leta, izvesno je da će nam biti potrebno i prilagođavanje odnosa prema prirodi: „Glavni prevrat koji treba da se desi na pojedinačnom i kolektivnom nivou“, kako kaže Stojiljković, „jeste da počnemo svet da posmatramo sa stanovišta očuvanja biodiverziteta i da svoje postupke što je više moguće usaglašavamo s time.“
tekst: Dunja Karanović
ilustracija: Tamara Kalčić
