Upoznajte Ivana, jednog od najmlađih prodavaca magazina Liceulice. Ivan je član Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno”, naših dugogodišnjih partnera u prodaji. Možete ga sresti kako sa svojim drugarima prodaje magazin u centru Beograda. On ima mnogo različitih hobija — uči da svira klavir i gitaru, ide na jahanje, uživa u domaćim filmovima i čitanju knjiga. Kako nam je ispričao, sav novac od prodaje magazina i recikliranja u udruženju „Živimo zajedno” štedi za svoju omiljenu aktivnost – gledanje komedija i mjuzikla u pozorištu.
Imam dvadeset jednu godinu i živim na Novom Beogradu. Živim sa mamom, tatom i mačkom Mimi. Mnogo volim mačku Mimi. Igramo se tako što joj bacam lopticu i pokazujem rep sa štapom. To je kao magični štapić. Ona odmah krene da skače. Pomažem mami i tati u kući. Usisavam, idem u market i kuvam čaj.
Obradujem se kad vidim dugu na nebu
Kod kuće volim da gledam domaće filmove. Sledeće što planiram da pogledam su „Balkanski špijun” i „Nacionalna klasa”. Omiljeni su mi „Mi nismo anđeli”, prvi i drugi deo, a omiljeni glumac mi je Nikola Kojo. Gledam ga u „Radio Milevi” i kvizu „Najslabija karika”, gde je on voditelj. U slobodno vreme čitam i knjige. Najdraže se mi Diznijeve knjige „Cars”, „Robin Hud”, „Kralj lavova” i „101 dalmatinac”. Čitam i naučne knjige. Posebno volim da čitam o dugama. Obradujem se kad vidim dugu na nebu. Svoju srednju školu „Stefan Dečanski” pamtim po dugama.
Maštao sam kako ću da idem da gledam Diznijevu predstavu „Cars” u Beogradskoj areni. Gledao sam tu predstavu čak dva puta. Prvo 2013. sa tatom, a onda 2017. godine sa drugarima iz „Dečjeg srca” (organizacija koja pruža podršku osobama sa smetnjama u razvoju). Bilo mi je mnogo lepo i hteo bih da je vidim ponovo. Inače, volim da gledam predstave, najviše komedije. Često idem u pozorište sa mamom i tatom. Sledeće želim da gledam predstavu „Mama Mia”.
U udruženju „Živimo zajedno” imam mnogo drugara
Više ne idem u Udruženje Dečje srce, sada dolazim u Živimo zajedno. Ovde imam puno drugara. Radimo svašta zanimljivo. Pevamo domaće pesme, đuskamo, pravimo stvari od plastelina, kuvamo… Proslavljamo i praznike zajedno – Dan zaljubljenih, Dan žena, slavimo Slavu, Uskrs… Ipak, proveo sam Novu godinu i Božić sa porodicom.
Za Novu godinu puštali smo vatromet! Za Božić sam bio kod babe i dede i gledao naučne emisije. Inače, kad odem kod njih, volim da gledam i crtane filmove, „Nindža kornjače” i „Zemlju pre vremena”. Volim i da idem sa babom kod tetka-Mare, njene drugarice. Za praznike sam se video i sa ujakom. On me vodi u kineski restoran i na „Ferdinand knedle“. Pričamo i jedemo, bude nam lepo.
Sa udruženjem Živimo zajedno idem i na sportske aktivnosti. Boćamo se i igramo stoni tenis. Moj omiljeni sport je košarka i nju igram sa drugarima u Osnovnoj školi „Kralj Petar Prvi”. U Živimo zajedno, takođe, recikliramo. Odvajamo limenke i staklene flaše. Zahvaljujući udruženju „Živimo zajedno”, počeo sam i da prodajem Liceulice i zaradio svoju prvu platu!
Prva stvar koju sam kupio od plate bila je čokolada u obliku srca
Kad prodajemo Liceulice izađemo na trg u centru. Volim da pričam sa kupcima. Uvek ih pozdravim sa: „Dobar dan. Da li kupujete časopis Liceulice?” Prva stvar koju sam kupio od plate bila je čokolada u obliku srca. Nastaviću da radim, da prodajem časopis i da recikliram. Sve što zaradim potrošiću na predstave u pozorištu i Beogradskoj areni!
Tata me vodi na jahanje u Konjički klub „Divađo”. Moj konj se zove Rojal. Ranije sam jahao konje koji su se zvali Šoni i Šamal. Od 2015. godine idem tamo. Jako volim životinje. Rojala čuvam i hranim ga jabukom i šargarepom. Jabuke sadrže puno vitamina, i ja ih jedem.
Radujem se što će mama biti ponosna kada vidi ovaj tekst
Odnedavno učim i da sviram klavir. Sviram kao Džoni, lik iz crtanog filma „Pevajmo” (Sing). Treba da naučim da pevam pesmu I’m Still Standing. Slušam stranu i klasičnu muziku. Pre klavira sam svirao gitaru. Onda sam odlučio da hoću da promenim.
Ove godine se radujem i odlasku u Predah (ustanova koja pruža dnevni, vikend ili višednevni smeštaj osobama sa smetnjama u razvoju, čime se pruža podrška kako korisniku tako i porodici) na Dedinju. Tamo je kao u hotelu. Radujem se predstavama koje ću ove godine da gledam. I radujem se što će mama biti ponosna kada vidi ovaj tekst.
razgovor i fotografije: Anja Mihić
