U ovom broju smo najviše prostora posvetili još jednoj skrajnutoj, samo naoko neozbiljnoj temi: igri, igranju i igračkama.
Saznajte više o terapijskom učinku igre, o tome jesu li video igre zaista štetne i koja je njihova obrazovna uloga, o igračkama za decu i odrasle, za devojčice i dečake, o igračkam nekad i sad, o matematičkoj disciplini koja se zove „teorija igara“, o vezi između igračaka i rodnih stereotipa, o živim lutkama – misicama.
U nizu zanimljivih i drugačijih tekstova, intervjua, eseja, osvrta, infografa i ilustracija pokušavamo da odgovorimo na neka od mogućih pitanja na ovu temu. Može li igra zaista da nas oslobodi, nadahne, odmori, da nam donese optimizam, podstakne kreativnost? Da li potreba za igrom nestaje s detinjstvom? Igre nam se predstavljaju kao nešto manje vredno i efemerno, ali istovremeno se podstiču proizvodnja (ponekad štetna po zdravlje) i potrošnja igračaka i komercijalne zabave kao zamena za istinsku igru. Da li smo i sami postali igračke u tuđim rukama, ili pak ima prostora da odigramo i poneku “svoju igru”? Da li je moguća pobuna igračaka, i iz kojih razloga?
Čekaju vas i nove priče o našim prodavcima, kao i reportaža o grupi GRUBB i o tome kako se trudom stiže do uspeha. Tu su i: tekstovi o svežim idejama, aktivističkim naporima i pozitivnim promenama širom sveta, bogat prikaz kulturnog aktivizma u regionu, svi naši redovni autori, kao i neka nova imena i neki povratnici.
Posebno se zahvaljujemo Ivanu Čoloviću, koji od ovoga broja nije više samo naš redovni čitalac već i autor.
Naslovnicu za ovaj broj pripremio je Slavimir Stojanović.
