Lana Bastašić i Rumena Bužarovska su književnice čije su knjige prethodnih godina stigle i do široke književne publike i do nedvosmislenih pohvala kritike, ali i književnice koje su svojim javnim istupima ukazivale na brojne anomalije društva i društava u kojima živimo. U naredna tri broja našeg magazina – a paralalelno sa tim, tekstovi će na makedonskom izlaziti i u skopskom magazinu Licevlice – objavljivaćemo njihovu prepisku. U prvom nastavku čitajte razgovor Lane, koja je trenutno u Cirihu, i Rumene, koja je trenutno o Mavrovu, o tome kako se nose sa svetom u kome ima previše Zoom sastanaka, a premalo književnih festivala.
Rumena:
Osećam se kao da opet pišemo dnevnik, i to zaista zajednički ovaj put.
Lana:
Meni se ništa ne da. Ne da mi se pisati. Ne da mi se Zoomovati, Skajpovati… Ne da mi se uključivati u bilo kakve interakcije. Najradije bih došla kod tebe u Mavrovo i čuvala ti pse.
Rumena:
Eh, ima ih sad baš puno. Naravno, preko dana su slatki i spavaju, a noću laju. To je baš zabavno, da si sam u planini i da ne možeš da spavaš i pored toga što bi trebalo da bude tišina.
Inače sanjam da sam na Zoomu i da se krijem ispod stola jer ne mogu da isključim kameru. Pa plačem na Zoomu i govorim ljudima NE MOGU VIŠEEEE.
Lana:
Sad sam se sjetila svojih noćnih paraliza u Mavrovu. Moram priznati da ih u Cirihu nema. Mada mi se ponekad čini da u Cirihu nema ničega.
Rumena:
A, tvoja noćna paraliza je bila za mene događaj. Mesto je čarobno, ali nekad je kao da si u nekoj priči, pa malo zna da bude strašno.
Kako je tebi u Cirihu? Htela bih i ja malo kod tebe. Nekad mi treba Evropa, ta neka nekomplicirana čistoća grada, sređena arhitektura, čiste ulice. Gradovi bez pasa lutalica…
Lana:
Da, sve je čisto. Svi su mnogo kulturni. Djeca su čudna.
Rumena:
Kako čudna?
Lana:
Ne reaguju ni na šta. Nasmiješ im se – ništa. Našališ se – ništa.
Gledaju te u fazonu: Zašto ova osoba govori i da li treba da se plašim?
Rumena:
Na kom jeziku im ti pričaš? 😀 Možda je u tome problem.
Lana:
S jedne strane volim što sve funkcioniše i sve je čisto i bla bla bla. S druge strane imam potrebu da izađem na balkon i vrištim. Pročitala sam da godišnje u Švajcarskoj 30 hiljada ljudi pokuša samoubistvo.
Rumena:
To zvuči mnogo, ali statistički nemam pojma šta to stvarno znači.
Mislim, kad vidiš procentualno. Ne znam ni ovde koliko je samoubistava.
Lana:
Dodaj tome i klinike za eutanaziju. Suicide tourism in Switzerland.
Rumena:
Ah kako nam je vesela ova tema. Očito ti odlično prija Cirih.
Lana:
U posljednje vrijeme sam posebno opsjednuta temom smrti i smrtnosti. Čitam Džulijana Barnsa, Nothing to be Frightened of. Možda zato.
Rumena:
A možda i zašto je pandemija i svi umiru ili su bolesni. Ovde je pogotovo strašno. I još smo imali spojeni vikend za Uskrs i 1. maj. Došlo je mnogo ljudi ovde u Mavrovu da se opuste. Sve kuće pune, pijani muškarci pevaju narodnjake pored šume.
Tj. ne pevaju nego se dernjaju. To je bilo posebno šarmantno. A za Uskrs je naša super funkcionalna država rešila da nas časti da nemamo policijski sat, i dozvolila je Crkvi da radi pričest iz iste kašike.
Lana:
Mogli su umjesto tijela Isusovog da podijele vakcine.
Rumena:
Mogli su, ali naravno nemaju vakcine 😀
Lana:
Meni treba nešto između ta dva ekstrema – tvoji pijani Mavrovljani koji se deranjaju i ove komšije u Cirihu koje ne puštaju glasa danima
Rumena:
Da, razumem te. Ne znam koje bi mesto bilo između… Rado bih sad u Beč.
Lana:
Ja se veselim Zagrebu u septembru. S tobom i Nikolom, Luizom, Danilom…
Inače su mi dosadili književni festivali, ali znam da će biti zabavno ako ti budeš tamo. :))
Rumena:
Iskreno, jedva čekam da vas vidim. A kako nisam dugo nigde bila, baš bi mi dobro došao književni festival. Posebno sa tobom, da ga „ulepšamo”, kao onda Bookstan hahahaha.
Lana:
Joj da… To je bilo ljeto prije korone, zar ne? „Došle ste da uljepšate festival…” Poslije sam im rekla da kupe fikus. A sjećaš se da nam je na tom istom festivalu prišao onaj lik da nam objasni kako je majčinstvo sveta uloga žene?
Rumena:
Prekinuo nas u pola razgovora
Lana:
Da li se sjećaš o čemu smo pričale tada?
Rumena:
O menstrualnoj čašici hahaha
Lana:
O menstrualnoj čašici, da hahaha
Rumena:
Inače i ja sad koristim onu koja si tad koristila ti.
Mislim, ne istu hahaha
Lana:
Kako reče Kruno, možemo nazdraviti.
Našim izgubljenim majčinstvom
Rumena:
Kako bih volela da napravimo takvu reklamu.
NIJE KASNO LANA JOŠ UVEK SI MLADA PREDOMISLIĆEŠ SE!
ZAMRZNI ĆELIJE!
Lana:
Gugl mi konstantno govori da zamrznem jajne ćelije. Ne zajebavam se. Non-stop.
Rumena:
Ha, kod mene FB misli da sam trudna i debela, pa mi non-stop reklamira vežbe za trudnice.
To je zbog toga što mi je najbolja prijateljica rodila bebu. Rekao mi je gej prijatelj da guglam “gay sex lube”. Probala sam, ali ništa. Još uvek misli da sam trudna.
Lana:
Ja pomislim na to kad god vidim jaja u frižideru. Još ova švicarska su bijela kao papir, s roze brojevima.
Rumena:
Inače svaki put kad kažem ljudima da neću da imam decu, ili da neću da rađam, govore mi da ću se možda u jednom trenutku predomisliti i obavezno da smrznem te ćelije. Kao da su moje želje pogrešne ili nerealne, kao da smatraju da lažem sebe.
Lana:
Da si sa 19 godina rekla da želiš djecu, niko ti ne bi rekao: Možda ćeš se predomisliti.
Rumena:
Baš tako.
Lana:
Više vjerujemo djeci koja imaju djecu, nego odraslim ženama koje ih ne žele.
Rumena:
Eto, džaba nam je pričao onaj tip na ulici u Sarajevu kad nas prekinuo u razgovoru o menstrualnim čašicama…
Lana:
Sjećam se da je bio iskreno zabrinut za nas. Prišao nam je kao da izvršava svetu dužnost. A poslije ako se žališ, kažu ti da kvariš atmosferu. Čovjek se prosto zabrinuo…
Rumena:
A ti si ga pitala da li je očinstvo isto takva sveta uloga jednog muškarca hahaha… A on se zbunio.
Lana:
Sad mi ga je nekako žao :))) Od SVIH ljudi u Sarajevu mučenik je prišao NAMA. Vješticama.
Rumena:
Ma meni je žao što nisam bila grublja i rekla mu da odjebe.
Lana:
Nisi bila ni blaga hahaha. Možda se ne sjećaš.
Trebalo je odmah tamo da mu tražimo SJEME.
„Znate, da zamrznemo. Za svaki slučaj.”
Rumena:
Previše sam fina sa takvim ljudima. Dolazi tip, prekida te da ti mensplejna majčinstvo nakon što je slušao naša čitanja. Pa to ne bi nikad uradio… ne znam… Karakašu i Tomašu.
Lana:
Hahahaha zamisli da neko priđe Tomašu s pričom “sve je to okej… alkohol, žene, knjige…. ali kada ćeš postati otac?”
Rumena:
AHAHAHAHAHA. Jesi li zamrznuo spermu?
Lana:
Ko ti čuva djecu dok ti hodaš po festivalima i rezidencijama?
Rumena:
Ah blago tebi što imaš ženu koja pristaje da se brine o deci dok ti radiš. Nisu sve takve.
Lana:
Žena za medalju.
.
.
.
*Lit-chat je deo Regional Network for Cultural Diversity (READ) projekta.
