Velike društvene promene u 20. veku – najpre posleratna industrijalizacija, a potom i propadanje industrije s raspadom Jugoslavije – umnogome su uticale na način života na selu. Ipak, politička zloupotreba često sasvim izmišljene, ili barem značajno iskrivljene slike seoskog života, ostala je važan alat različitih društvenih elita. U ovom broju bavimo se nekim aspektima života na selu koji se nalaze iza te mitske slike, a često je i aktivno razobličavaju.
- Seljaštvo se može definisati kao klasa onih koji preživljavaju, piše Džon Berdžer u uvodu za trilogiju “Od tuđeg truda”, a danas se prvi put pojavila mogućnost da oni koji preživljavaju neće preživeti. Tekst objašnjava korene tzv. “seljačkog konzervativizma”, i opisuje proces nestajanja seljaka pred novim formama agrobiznisa.
- Kakav je položaj žena u ruralnim sredinama, gde su nejednakosti izraženije, a sistemske podrške je manje, istraživala je Dunja Karanović.
- Stefan Slavković se pozabavio životom na selu kakav ga znamo iz knjiga, filmova i serija, kao i mnogim zloupotrebama iskrivljene slike sela iz dela popularne kulture.
- Preživljavanje na selu poslednjih decenija, pored vrednog rada, zahteva i određenu vrstu inventivnosti. U ovom broju ističemo seoske inicijative koje osnažuju mala gazdinstva, zapošljavaju osobe iz ugroženih grupa, ili promovišu zaboravljene veštine i zanate.
- Na ulicama Novog Sada odnedavno možete sresti novog prodavca, inženjera elektrotehnike i bivšeg muzičara Tibora Čizmara. Njegova životna priča pokazuje da svako može da završi na ulici, koliko god to izgledalo malo verovatno.
- Lana Bastašić i Rumena Bužarovska od ovog broja započinju prepisku koja će biti ekskluzivna objavljivana u našem magazinu, u tri nastavka. U prvom tekstu autorke pišu o nedostatku književnih festivala i žive komunikacije u vreme pandemije, ali i o „mensplejningu“ i licemernom odnosu prema ženskim piscima.
- Postoje ljudi koji ni nakon vanrednog stanja nisu izašli iz izolacije. Dejan Kožul razgovarao je sa žiteljima Prihvatilišta, koje je još uvek zatvoreno, i Doma za stara lica Karaburma, koji je otvorio vrata posle punih trinaest meseci lokdauna.
- Natalija Ginić pisala je o novim istraživanjima koja pokazuju veliki udeo neuroaktivnih supstanci u rekama, uključujući vodotok Dunava kroz Srbiju.
- O tome šta razlikuje podkast od onlajn radija, kako se ova govorna forma bori protiv skraćivanja pažnje, i koji su najuspešniji lokalni podkasti, čitajte u rubrici „Mala škola medijske pismenosti“.
- U okviru rubrike „Pismo meni mlađem“ donosimo tekst poznatog engleskog pisca Nika Hornbija.
- Najnovije muzičke preporuke pronaći ćete u „Prešlicavanju“ Nebojše Krivukuće.
- „Jugoslavija za početnike“ donosi životnu priču Didare Dukađini Đorđević, a preko nje i uzbudljivu priču o emancipaciji žena na Kosovu šezdesetih i sedamdesetih godina.
Naslovnica: Katarina Mrčela
Fotogalerija: Marko Rupena – Karneval u Lozoviku
***
Digitalno izdanje ovog broja možete kupiti OVDE.
