Godinama unazad podeljena na severni i južni deo, Mitrovica često služi kao simbol i podsetnik na dugoročne etničke tenzije i netrpeljivost na prostoru bivše Jugoslavije. Most na reci Ibar i dan-danas se retko prelazi, ali omladinu ovog grada, ranije poznatom po rokenrolu i kulturnoj raznolikosti, ponovo je spojila alternativna muzika. Mitrovica Rock School više od decenije okuplja mlade iz oba dela Mitrovice, s misijom da pruži što kvalitetnije muzičko obrazovanje i stvori prostor gde saradnja prevazilazi političke i etničke podele. Tokom godina, program je prerastao u prepoznatljivo mesto okupljanja ljubitelja rok muzike i jedno od retkih koje mladima iz različitih zajednica omogućava da se upoznaju i druže.
U avgustu 2008. godine organizovan je letnji muzički kamp u Skoplju. Na kamp je doputovalo oko dvadeset petoro mladih sa severa i juga Mitrovice, kako bi se upoznali, učili, svirali i nastupali zajedno. Događaj su organizovali, na inicijativu lokalnih muzičara s Kosova, Musicians Without Borders, međunarodna organizacija koja koristi muziku za prevazilaženje društvenih i etničkih podela, i udruženje Community Building Mitrovica, lokalna nevladina organizacija posvećena povezivanju zajednica u Mitrovici. Nakon prvog organizovanog kampa, postalo je jasno da ova inicijativa ima potencijal da preraste u dugoročan program. Postavljeni su temelji za stvaranje Mitrovičke rok škole, koja pod tim imenom postoji od 2012. godine. Nekadašnji njen polaznik, a sada programski direktor rok škole u severnom delu, Emir Hasani kaže da je i on sam bio nepoverljiv kada je škola nastajala.
Jedan pogrešan korak može imati dosta loše posledice za naše zajednice
„S dozom predostrožnosti smo gledali na to. Nismo bili sigurni o čemu se radi, niti čemu program služi. Bend u kome sam tada svirao priključio se školi isprva radi korišćenja prostorija za probe. Posle smo ostali jer smo shvatili koliko se zanimljivih i korisnih stvari ovde dešava. Škola je od svojih početaka do sada menjala način na koji radi. U početku, učenici su se sretali samo van Mitrovice. Uglavnom u Skoplju, kao na prvom kampu. Kroz godine, težili smo tome da se sve dešava u Mitrovici. Da to bude naša priča. Da se svi programi, probe bendova, časovi i snimanja održavaju ovde. To smo i uspeli. Mislim da nam je trebalo skoro dvanaest godina za to. Danas imamo prostorije i u severnom i u južnom delu grada. Ljudi koji su radili u školi pre mene, a i koleginica i ja koji danas vodimo školu, uvek smo pažljivi oko izvođenja svih dešavanja. Radimo s jako osetljivom grupom u ovakvim društvenim okolnostima, s tinejdžerima. Jedan pogrešan korak može imati dosta loše posledice za naše zajednice. Zbog toga smo obazrivi oko toga kako radimo, na koji način pravimo javne koncerte, organizujemo prevoz učenika sa severa na jug ili s juga na sever… Uzimamo u obzir trenutnu političku situaciju i sve što se dešava oko nas – sve te glupe stvari o kojima ne bi trebalo da moramo da mislimo u jednoj muzičkoj školi”, uz osmeh kaže Emir.
Od 2018. godine, Mitrovička rok škola deo je internacionalnog konzorcijuma u okviru projekta Music Connects, čiji je cilj da kroz muziku podstiče promene u regionu. Danas imaju šest partnera u pet različitih zemalja, te je ova škola uspela da organizuje brojna putovanja u Brisel, Berlin i Holandiju. Najbliže sarađuju s Roma Rock School iz Skoplja, koja je usmerena na mlade iz romske populacije zainteresovane za rok muziku. S njima su realizovali različite programe, razmene učenika, nastupe, svirke na festivalima i posete ostalim partnerima u projektu.
U Mitrovičkoj rok školi postoje časovi gitare, bas gitare, bubnjeva, klavira, pevanja i inženjeringa zvuka. Tokom šesnaest godina postojanja, školu je pohađalo oko 1.700 mladih, a iz nje je proizašlo više od 70 etnički mešovitih bendova koji pišu, snimaju i izvode autorske pesme.
U školi smo posebno ponosni na miks bendove
„Trenutno imamo oko stotinu aktivnih učenika, što je za mali grad kao što je Mitrovica uspeh. U školi smo posebno ponosni na miks bendove – ostala nam je stara reč za to. To su bendovi naših učenika s juga i severa, iz različitih etničkih grupa, svih koje žive u Mitrovici. Najveće dve su albanska i srpska, ali postoje i druge. Sa svakom generacijom koja dođe, išli smo korak napred. Uvek pričamo s bendovima, s našim učenicima, da li žele da učestvuju u takvim programima. Obično žele. To je rezultat dugogodišnjeg rada, ali i dobrih iskustava koje su imale prethodne generacije bendova. Imali smo i situaciju s jednom generacijom gde su na pitanje da li biste vi sa ovim bendovima svirali u Mitrovici dobili odgovor – ne. I onda, u istim tim prostorijama, petnaest minuta kasnije, evaluaciju i intervju s drugom generacijom, gde je njih 90 odsto reklo da. To je odraz političke situacije. Mi to osećamo na dnevnom nivou, dosta utiče na nas. Suštinu onoga što radimo u školi nismo menjali, ali smo za neke stvari morali da nađemo nova rešenja i prilagodimo se. Spajanje zajednice kroz muziku uvek nam je bila i ostala važna ideja i jako bitan segment toga što radimo. Želimo učenicima da pružimo što običnije muzičko obrazovanje, bez obzira na to odakle dolaze, bez obzira na njihovu etničku ili bilo kakvu drugu pripadnost. Želimo da ovo bude sigurno mesto za sve”, objašnjava Hasani.
Mesto susreta, poverenja i saradnje
U Mitrovičkoj rok školi za svakoga ima ponešto – programi su osmišljeni tako da ne moraju svi učesnici da prolaze kroz iste aktivnosti. Neki učenici odluče da se posvete isključivo individualnom sviranju instrumenata, dok se drugi samo priključuju bendovima. Pristup je uvek prilagođen interesovanjima i potrebama svakog učenika ponaosob. Emir uz osmeh dodaje da, koliko god mladima najviše prijala sama svirka, ipak moraju da savladaju i neke osnove pre nego što dođu do onoga što im je najzanimljivije.
Škola je postala mesto susreta, poverenja i saradnje u gradu koji je dugo bio sinonim za podeljenost. Kroz muziku, škola je otvorila nove kanale komunikacije među mladima sa obe strane reke, menjajući kulturni pejzaž Mitrovice.
„Mitrovica je jako mali grad. Već kroz par godina postojanja škole, svi su znali za nju. Sada imamo učenike koji su se rodili nakon što je škola nastala. To je nezamenljiv deo našeg grada, gde se pored muzičke edukacije dešava čitav alternativni muzički kulturni život”, ponosno kaže Hasani.
tekst: Anja Mihić
fotografije: Nikola Jovanović
