Poznati mim koji svakog leta postaje sve popularniji prikazuje potištenog Barta Simpsona koji kaže da je ovo leto najtoplije u njegovom životu, da bi mu na narednoj slici Homer šeretski ukazao na to da je ovo najhladnije leto ostatka njegovog života. Mim ne gubi na popularnosti jer nam svako leto pokaže da može biti toplije od prethodnog i da nas, ukoliko se vrlo brzo nešto ne uradi, očekuju još toplija leta.
Globalno gledano, 2024. godina bila je najtoplija godina otkada se kontinuirano mere temperature. Ta godina je značajna i po tome što je prosečna temperatura prvi put bila viša za preko 1,55 stepeni od globalnog proseka 1850–1900. godine, čime je dosta ranije nego što se očekivalo probijena granica od 1,5 stepeni, na šta su se države potpisnice Pariskog sporazuma obavezale.
Kada su u pitanju topla leta i globalno zagrevanje, naučnici su utvrdili da se planeta zagreva nejednako pa se određeni delovi zagrevaju brže od proseka i njihovo zagrevanje je već prešlo preko sva stepena celzijusa, koja su propisana kao krajnja granica koje se ne bi smela preći jer vodi ogromnim posledicama. Deo planete koji se znatno brže zagreva od proseka je i region Mediterana, a posebno se brzo zagreva Balkansko poluostrvo, koje je jedno od rekordera po zagrevanju, naročito tokom leta.
2024. godina bila najtoplija otkad se meri temperatura u Srbiji
Kada je u pitanju porast temperature, Srbija prati globalne trendove i često ih premašuje. Tako je 2024. godina bila najtoplija otkad se meri temperatura u Srbiji, i time je preuzela titulu od 2023. godine, koja je pre toga bila rekordno najtoplija. Čak sedam ili osam od deset najtoplijih godina u Srbiji izmerene su tokom proteklih deset godina. Glavni doprinos ovim rekordima dala su izuzetno topla leta – leto 2024. godine bilo je apsolutni rekorder s temperaturom od 3°C višom od normalne, a u Beogradu je ona bila i preko 6°C viša od proseka.
Broj tropskih noći, kada najniža temperatura ne padne ispod 20°C se duplirao, a u nekim mestima i utrostručio, pa je u Beogradu tokom tri letnja meseca 2024. godine bilo čak 60 tropskih noći i pet toplotnih talasa, koji predstavljaju najmanje pet vezanih dana sa ekstremno visokim temperaturama. I taman je delovalo da nije moguće da bude toplije nego prošle godine, dočekali su nas tropski dani s temperaturom preko 30°C već 15. marta, kada meteorološki još ni zima nije bila gotova. Da bismo samo nekoliko dana posle toga, od 18. do 20. marta, imali mraz i temperature od 5°C ispod nule. Ovakve nagle promene temperature sasekle su voće u cvatu, pa zato trešnje koštaju pravo malo bogatstvo, a kajsija ove godine skoro da nema.
I za ovo leto predviđaju se rekordno visoke temperature
Posebno će pakleno biti u gradovima, u kojima se zbog stepena urbanizacije, lošeg planiranja i manjka zelenila stvaraju toplotna ostrva. Sa izmenama klime na celom Mediteranu dodatno je olakšan dolazak toplog vazduha iz Sahare, pa sušni periodi postaju sve češći. Time se smanjuje i vodostaj brojnih reka i jezera, koja se koriste za navodnjavanje, proizvodnju energije, ali i kao privremeni spas od letnjih vrućina.
Rekordne temperature i dugi sušni periodi preduslov su i za rekordne i ekstremne oluje. Srbija se pre par godina prvi put susrela sa superćelijskim olujama, koje su rušile sve pred sobom odnoseći i ljudske živote. Dok se masovno nagađalo kako to da su se kod nas pojavile tako snažne oluje, kojih nije bilo ranije, i da li je u pitanju američki ili ruski HAARP sistem ili nešto drugo, mnogi su zaboravili na osnovnu fiziku. A zakoni fizike kažu da što je vazduh topliji, to više vodene pare može da uskladišti, tako da i kada napokon dođe do hlađenja, ono uzrokuje ogromne padavine.
Pre tri decenije legendarni Dalibor Andonov Gru repovao je: „Aha, trideset stepeni u hladu, lagano konzumiram limunadu, sedim kod kuće jer napolju je suviše vruće.“ Danas bi neki novi reperi već mogli da pevaju o četrdeset stepeni u hladu. Dok se klimatske promene iščitavaju čak i iz popularne kulture, deluje da celokupno društvo malo šta radi da se dodatno prilagodi na ove nove ekstreme.
Mnogi još uvek ne vide klimatske promene kao problem
Umesto da se svi planovi i strategije koje država i gradovi imaju prilagode novim činjenicama, mnogi još uvek ne vide klimatske promene kao problem. Dok situacija postaje sve komplikovanija, mehanizmi koje smo imali da se borimo s trideset stepeni u hladu danas, uprkos višoj temperaturi, sve manje su dostupni. Prema podacima Ministarstva prostora, za deset godina je u Beogradu nestalo 10 odsto gradskog zelenila, koje blagotvorno utiče na mikroklimu, a uz to su velike površine izbetonirane, čime se temperatura još dodatno povećava, a oticanje vode smanjuje, pa nas svakog leta zatekne i neka poplava na Autokomandi, Dorćolu i drugim lokacijama.
Sa druge strane, mnogi gradovi su se okrenuli prilagođavanju na klimatske promene kako bi barem malo olakšali život svojim stanovnicima i kako bi leto ponovo imalo asocijaciju slobode iz pesme Kanda Kodže i Neboše „Izlazim i nema me ceo dan“, a manje jurnjavu za klimatizovanim prostorijama. Autobuska stajališta se pokrivaju vegetacijom, grade se nove česme, fontane i bazeni, parkinzi se pretvaraju u pašnjake za insekte, ulice se prekrivaju zastorima kako bi se povećala površina pod senkom, i tako dalje i tako dalje, broj mera je ogroman kada postoji volja.
Progresivni gradovi sve više uključuju i svoje stanovnike, posebno one ugrožene i marginalizovane, kada se planiraju mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Sve je više gradova koji otvaraju svoje klimatizovane institucije za sve tokom letnjih meseci, kako bi i oni koji nemaju pristup klima uređaju dobili priliku da se barem malo ohlade, jer letnje energetsko siromaštvo postaje sve veći problem, i kao što puno ljudi ne može dovoljno da zagreje dom tokom zime, mnogi imaju problem i da svoj dom rashlade preko leta.
Na kraju, ako se vratimo na mim s početka teksta, ovo verovatno jeste najhladnije leto ostatka naših života, ali uz kolektivnu akciju i solidarnost možemo da usporimo promene klime i da se na njih što bolje adaptiramo kako bismo lakše preživeli ekstremne temperature i kako bismo što kvalitetnije uživali u ostatku leta.
tekst: Predrag Momčilović
fotografija: Predrag Trokicić
