„Bitna pretpostavka normalnog života na ovim našim prostorima je stvaranje svesti o tome da se nacionalno dostojanstvo ne štiti, već, naprotiv, ugrožava strahom od drugih i zatvaranjem prema njima. Nastoj da doprineseš stvaranju takve svesti”, poručuje mlađem sebi advokat, jedan od osnivača CESID-a, nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije Rodoljub Šabić.
Na prvi pogled izgleda da napisati nekom veoma bliskom a mnogo mlađem, neko korisno, poučno pismo ne bi trebalo da je težak zadatak. Štaviše, ako je suditi po uvreženom mišljenju da godine i životno iskustvo čine čoveka mudrijim, to bi trebalo da je vrlo jednostavno.
Ali kad sam počeo da ti pišem, uverio sam se da to nije lak zadatak a da taj stereotip o starosti-mudrosti zapravo ima vrlo relativnu vrednost. Prosto, svet u kom živiš ti sa svojih dvadesetak godina neupredivo je dinamičniji od pretežnog dela onog u kojem sam ja proveo najveći deo života. Ta dva sveta razlikuju se veoma mnogo. Kod prethodnih generacija su te razlike bile daleko manje i mnogo su više korisnih, praktičnih saveta moj otac ili deda u mojim godinama mogli dati dvadesetogodišnjaku nego što to mogu ja.
Ali ipak, da pokušam.
Upoznavanje drugih zemalja i naroda i njihovih kultura je dragoceno za sve ljude
Student si, pa da počnemo sa studiranjem. Znam i drago mi je da si, kao i ja, još u prvim godinama gimnazije znao šta ćeš studirati, šta stvarno želiš da studiraš. To čini studije zanimljivijim i lakšim, zato sam fakultet završio brzo i sa vrlo dobrim ocenama, što i od tebe sa pouzdanjem očekujem. Odmah dodajem da ne bi bilo baš ništa strašno ako bi studiranje potrajalo i nešto duže. Podrazumeva se da, pored završavanja studija, u međuvremenu doživiš mnogo dobrog i veselog druženja sa prijateljima i poneku nežnu ljubavnu priču.
Znam i da voliš da putuješ. Nastavi, neguj i razvijaj tu sklonost kroz ceo život. Drago mi je što sam siguran da to, i bez mog saveta, hoćeš. Upoznavanje drugih zemalja i naroda i njihovih kultura je dragoceno za sve ljude. Pogotovo za ljude koji, kao mi, žive u društvima koja su pod kontinuiranom presijom ksenofobije, nacionalizma i šovinizma loše maskiranim u „patriotizam” i „brigu za očuvanje ugroženih tradicionalnih vrednosti”. Bitna pretpostavka normalnog života na ovim našim prostorima je stvaranje svesti o tome da nacionalno dostojanstvo nipošto nije vrednost za potcenjivanje, ali da se ono ne štiti već naprotiv ugrožava strahom od drugih i zatvaranjem prema njima. Nastoj da doprineseš stvaranju takve svesti.
Dobro je i važno da čitaš i učiš
Znam i da si radoznao, da te mnogo šta zanima, da upijaš mnoštvo raznih informacija. Dobro je i važno da čitaš, pogotovo knjige, što je moguće više. Ne nužno one „tvrde”, sa koricama kakve sam zahvaljujući odličnoj, velikoj biblioteci mojih dragih roditelja u tvojim godinama, sa zadovoljstvom „gutao”, ti sada imaš na raspolaganju i one elektronske. Ali svakako čitaj što više. I ono što je važno za fakultet ili profesiju, ali i ono što je važno, kako kažu, „za dušu”. Nije detinjasto ni suvišno već je dragoceno bar s vremena na vreme setiti se da postoje pisci kao što su na primer de Amičis i Sent Egziperi, i knjige kao „Srce” i „Mali princ”.
Pred tobom je profesionalna karijera. To je prilika ali i obaveza da se dalje razvijaš. Zato i dalje uči. „Kupuj” znanje od onih koji ga imaju više, a nesebično ga deli sa kolegama kojima treba. Tako će te, kad postaneš najodgovorniji za neki projekat, a hoćeš, saradnici prepoznati i poštovati kao kao dobrog i korektnog šefa. Nastoj da prepoznaš ljude sa vizijom, znanjem i energijom, da učiš od njih i sarađuješ sa njima, da pomogneš u realizaciji velikih, vrednih projekata. To ne garantuje uvek uspeh, ali uvek garantuje ličnu i profesionalnu satisfakciju.
Trudi se da voliš ono što radiš
Sticajem okolnosti nešto stariji od tebe, bio sam u prilici da budem prvo blizak saradnik Ante Markovića, a potom i Zorana Đinđića, poslednjeg premijera Jugoslavije i prvog demokratskog premijera savremene Srbije. Dva vredna, veoma obrazovana i hrabra čoveka, sa idejama koje su Jugoslaviju i Srbiju trebale da transformišu u bolje. I mada dobronamerni i racionalni, projekti obojice su okončani neuspešno, čak tragično. Ali ipak, nikad nisam požalio što sam bio učesnik. Njihovi porazi bili su i prilika za suočavanje sa nečim o čemu u svim životnim prilikama treba da vodiš računa, sa istinom da ljudi nisu sasvim racionalna bića koja se uvek ponašaju u skladu sa svojim stvarnim interesima. Naprotiv, neretko su skloni da slede i očigledno iracionalne ideje i da rade na štetu sopstvenih interesa.
Na samom kraju, još jedna stvar, opet u vezi s poslom. Misao za koju kažu da je Čerčilova, a dosta mi je značila i uvažavao sam je. Parafraziraću: „Jako je lepo da čovek u životu radi ono što voli. Ali nažalost, to nije često. Zato je jako važno da nastoji da voli ono što radi”.
Tvoj, mnogo stariji, ja.
fotografija: Filip Krainčani, Nova.rs
