U medijima se juče (31. januar) pojavio tekst u kome, uz fotografiju jednog našeg novosadskog prodavca, stoji niz netačnih navoda. Iako smo svesni da je tekst prenet sa društvenih mreža, i ne sumnjamo u dobre namere ni autorke teksta, ni medija koji su tekst preneli, važno nam je da naglasimo da naši prodavci nisu prosjaci niti sakupljaju milostinju, kako je navedeno i u samom tekstu i u novinarskoj obradi istog. Prodavci našeg magazina, zaista, dolaze iz marginalizovanih grupa i mnogi od njih su po različitim osnovama ugroženi i u teškoj životnoj situaciji, ali upravo činjenica da oni kao prodavci magazina rade, a ne prose, ono je što im vraća, preko potrebno, dostojanstvo i samopouzdanje. Prodajući magazin Liceulice naši prodavci upravo dobijaju neophodnu šansu da se – svojim radom, a ne skupljanjem milostinje – vrate u društvene okvire iz kojih su, ne svojom krivicom, isključeni.
Apelujemo na sve medije, ali i na pojedince, da ipak malo pažljivije i obazrivije izveštavaju o ovakvim temama, svejedno da li je reč o našim prodavcima ili nekome drugom ko se našao u nezavidnom položaju. Dobre namere su, razume se, nužan uslov za takvo izveštvanje, ali ne i dovoljan. Potrebno je da razmislimo o tome kakve i koje podatke delimo, da li su oni provereni, a pogotovo je važno da znamo da li bi, čak i da su podaci tačni, osoba o kojoj pišemo želela da oni dospeju u najširu javnost. Važno je da brinemo jedni o drugima i da ne zaboravimo da se podrška, zapravo, uglavnom sastoji iz pažljivog i promišljenog osluškivanja potreba onih kojima tu podršku pružamo.
