Ovim brojem, Liceulice obeležava svoju prvu godišnjicu.
Na ulicama se i u ovoj, našoj, godini spavalo, jelo, trgovalo, volelo, mrzelo, radovalo i tugovalo, odlazilo i dolazilo; jednom rečju, živelo, i to bez prestanka. Mnogi su – a sve ih je više – i ovu godinu „tradicionalno“ i u celini proveli na ulici, ne zato što im je to stil života, već je za njih to bio jedini način da uopšte ostanu u životu.
U prošloj godini buntovnih ulica, besnoj i turbulentnoj, izašli smo i mi na ulice, skromno, sa tek par prodavaca. Tokom borbe za svaki novi broj, uspeli smo da postavimo na noge unikatni medijski format, jedinstven ne samo u Srbiji i regionu, već i među uličnim novinama širom sveta.
Pokušali smo, i u velikoj meri uspeli, da spojimo dva krupna cilja: da na principima socijalnog preduzetništva ekonomski i socijalno osnažujemo najugroženije sugrađane, da vrlo direktno utičemo na poboljšanje njihovih života, ali i da osmislimo, ojačamo i redovno izdajemo atraktivan i rado čitan magazin posvećen aktivizmu. Odbranili smo koncept kome su svi poželeli sreću, ali mnogi tvrdili da je neodrživ. Ponudili smo čitaocima ne ono što se traži, već ono što nedostaje, što nam je potrebno kao zajednici i time dokazali da je javni medijski servis moguć.
