Prvo, pa žensko! Kakav fenomenalan slogan, kakav subverzivni potencijal! Kada pričamo o kontekstu feminističkog delovanja, vrlo sličnu sudbinu delimo sve mi bivše jugoslovenske zemlje – nacionalizam, borba za pravo na žensko telo, borba protiv nasilja i marginalizacije svih koji su „drugi”. Prvi put sam bila u Skoplju na Festivalu feminističke kulture i akcije „Prvo pa žensko – PPŽ” pre četiri godine, kada se desila skoro potpuna zabrana abortusa u Makedoniji. Naravno da se nije tek tako „desila”, ali aktivističkoj javnosti stvarno je delovalo kao da je doneta preko noći. Došla sam tada da vidim „čuveni“ projekat „Skoplje 2014” – taj niz kičastih spomenika kojim se arhitektonski uništio centar grada i koji ne služi ničemu do nacionalističkog domišljanja makedonske antičke tradicije. Nisam slutila da će se posle četiri godine celokupna politička klima iz Makedonije kopirati u Srbiji. Oni su, doduše, imali konkurs za pesme popularne muzike koje je finansirala vlada, a kod nas su to bili „slogani za podsticanje nataliteta”. Istina, kod njih je sada stopirana kič arhitektura, a nama pedeset četiri fontane tek predstoje.
O ovogodišnjem izdanju festivala „Prvo pa žensko“, kao i o trenutnoj situaciji na nezavisnoj kulturnoj sceni Makedonije razgovarala sam s Kristinom Lelovac, glumicom, docentkinjom na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i jednom od osnivačica festivala „Prvo pa žensko”.
Slogan festivala – „šest sati rada, šest sati kulture, šest sati aktivizma, šest sati odmora” ‒ veruješ li da je takvo društvo moguće?
Romantično verujem i silno ga priželjkujem! Prvomajska, sindikalna maksima koja zastupa pravo na osam sati rada, osam sati kulture i osam sati ličnog života odavno je „naučna fantastika” u neoliberalnim društvima, a naša društva zaglavljena u večnoj tranziciji tendenciozno su izgubila kontinuitet svoje socijalističke prošlosti, u kojoj je bilo dostajanstveno biti pripadnik radničke klase i uživati njena prava. U evropskim zemljama je sve češći trend zastupanja smanjenja radnih sati u nedelji. Aktivizam i praktikovanje građanske odgovornosti je obavezno uzimajući u obzir evropski, pa i svetski trend jačanja desnih politika ‒ mi smo doskora imali Gruevskog, vi još imate Vučića… Tramp je predsednik najmoćnije države na svetu! Sve dok ne bude pravde, neće biti mira! Potrebu za kulturom i odmorom svakako ne moram posebno da objašnjavam.
Zašto je festival „Prvo pa žensko” važan, koje teme bitne za makedonsko društvo festival stavlja u fokus?
„Prvo pa žensko” je jedini feministički festival u Makedoniji. Imamo sreće da je prepoznat kao mesto okupljanja raznovrsne publike, predstavnika svih generacija, različitih profesionalnih, akademskih i aktivističkih krugova, manjina, ranjivih kategorija. Preko kulturnih i popularnih sadržaja uspevamo da komuniciramo s tom širokom ciljnom grupom o gorućim temama vezanim za poziciju žene u našim društvima i da otvorimo debatu za postizanje zajedničkih pozicija u borbi za njeno unapređivanje. Govorimo o posledicama retradicionalizacije koju je zastupala desnica, koja je vladala više od decenije i promovisala ženu jedino kao majku nacije, zarobila je kandžama najprimitivnijih stereotipa, ovladala njenim telom i pravom na izbor, a govorimo i o aktuelnim izazovima nakon promene vlasti.
Kakav je položaj radnica u Makedoniji? Koliko je važno da se na festivalima kao što je PPŽ priča o ovoj temi?
Nakon privatizacije i propadanja fabrika devedesetih, jedna od retkih grana industrije koja je u Makedoniji uspela da opstane jeste tekstilna industrija u istočnom delu zemlje. U toj, kao i u kožarskoj i obućarskoj industriji, zaposlene su uglavnom žene. A to su grane u kojima je plata najčešća minimalna i krše se radnička prava. Prošla godina je protekla u znaku štrajkova radnica tekstilne industrije, nova vlada je najavila povećanje minimalnih plata i reformu politika koje se tiču radničkih prava, razgorela se debata oko inicijative za produženje porodiljskog odsustva, a aktuelne su i inicijative ženskog preduzetništva, zalaganja nevladinih organizacija za unapređenje prava dobrovoljnih seksualnih radnica… Nemoguće je napraviti program za feministički festival u ovakvom kontekstu i zaobići ove teme. Feministički festivali moraju biti mesto okupljanja ne samo već deklarisanih feministkinja, aktivistkinja za LGBTQ prava, teoretičarki i profesorki s rodnih studija, već svih žena ‒ radnica, penzionerki, žene sa sela, samohranih majki, domaćica… Moramo se održavati i rasti kao siguran i otvoren prostor za njihove susrete, razmenu iskustava i znanja i postizanju pozicija za solidarno delovanje.
Kako ste birale program za festival, kojoj publici je namenjen?
Ove godine smo prvi put rešile da imamo strogo određen tematski fokus. Uspele smo da ne napravimo kompromise u pogledu teme, kad smo već morale zbog ograničenog budžeta. Festival svake godine ima dirskurzivni, performativni, filmski, muzički program, debate, panele, filmske projekcije, izložbe, koncerte, DJ setove, performanse, predstave, radionice za decu, hranu… Sve smo to uspele da uklopimo da bude u znaku radničkih prava žena i da bude relevantno i privlačno najširoj publici svih uzrasta, profesija, interesa. „Prvo pa žensko” je festival poznat kao feministički a koji muška publika obožava, i mi se tome radujemo jer verujemo da teme koje festival otvara treba promišljati otvoreno i zajednički, i da svake godine nakon festivala ima novoprobuđenih feminista i feministkinja.
Koji delovi programa su tebi bili najzanimljiviji, a koji su najviše privukli pažnju publike?
Muzički program festivala „Prvo pa žensko” svakako je najpopularniji. Ove godine smo imale sreće da sarađujemo sa Elenom Krstevom i njenom ISKRA Tourbooking, koja znalački i neumorno organizuje turneje i nastupe alternativnih bendova iz regiona i Evrope, a promoviše i mlade lokalne izvođače, pa smo ove godine na Festivalu, prvi put u Makedoniji, imali vaše RepliCunts i austrijske DIVES, podržane mladim lokalnim bendom Fosfen. I naravno gala, do poslednje karte rasprodat koncert Akue Naru. Login Kočiški i njegova posvećena ekipa su za „Prvo pa žensko” maestralno odradili organizaciju koncerta hip-hop i soul dive, koja je očarala prepunu salu MKC-a na zatvaranju festivala, a i sama je bila presrećna zbog prijema publike pred kojom je prvi put nastupala.
Lično, ponosim se diskurzivnim programom na otvaranju, izložbama kolektiva NEpraktične žeNE, Duge Mavrinac i Božene Končić, projekcijom fantastičnog „Dreaming Under Capitalism” Sophie Brune i naravno kulinarskom izložbom na kojoj su remek-dela svog svakodnevnog reproduktivnog truda predstavile domaćica, samohrana majka, stay-home otac, negovateljica, penzionerka i zaposlena žena.
Kako vidiš PPŽ u budućnosti? Koji cilj biste volele da ostvarite?
Ove godine smo uspele da ostvarimo produktivnu saradnju s pojedincima i organizacijama specijalizovanim u delovima programa koje smo zajednički producirali. Dokazani profesionalci su zajedno s nama organizovali filmski (Kumjana Novakova ‒ Pravo Ljudski Film Festival Sarajevo), pozorišni (Ruse Arsov ‒ Mlad Otvoren Teatar Festival) i muzički program (Password Production, ISKRA Tourbooking). Imale smo sreću da proširimo izvršni tim mladim, posvećenim i vrednim devojkama i momcima koji vole, razumeju i osećaju Festival kao svoj. Rezultat je bio veće i zrelije „Prvo pa žensko”. Srećne bismo bile da se i dalje razvijamo u tom pravcu… i sve tako barem do 66. izdanja.
„Prvo pa žensko” je jedini feministički festival u Makedoniji. Imamo sreće da je prepoznat kao mesto okupljanja raznovrsne publike, predstavnika svih generacija, različitih profesionalnih, akademskih i aktivističkih krugova, manjina, ranjivih kategorija. Preko kulturnih i popularnih sadržaja uspevamo da komuniciramo s tom širokom ciljnom grupom o gorućim temama vezanim za poziciju žene u našim društvima i da otvorimo debatu za postizanje zajedničkih pozicija u borbi za njeno unapređivanje.
Intervju radila Jovana Netković.
