Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.

    Uvek može mnogo toga da se popravi

    24 April, 2018

    U decembru prošle godine startovao je naš novosadski tim prodavaca. Upoznajte Nebojšu Čelikovića, prodavca magazina Liceulice, koji se priključio našem programu podrške rešen da radom i marljivošću unese pozitivne promene u svoj život, jer Liceuliceje prilika koja se ne propušta.

    Nebojša i njegove dve sestre odrasli su bez majke, koja ih je napustila kad je njemu bilo svega mesec dana. Kada je imao sedam godina, njegov otac je smešten u psihijatrijsku ustanovu, po odluci lekara na koju Nebojša i danas gleda s podozrenjem. Život nastavlja u hraniteljskoj kući kod starateljke koje se sa radošću seća. „Žena kod koje sam odrastao bila je divna. Zvala se Etuška, poreklom Bunjevka, mi smo je zvali Teta. Nije mogla da nam pruži mnogo, a ja sam bio željan svega.“

    Željan životnih radosti, razdragan i svojeglav, Nebojša se rano dao u ostvarivanje svojih zamisli. U namerama ga nisu mogle obuzdati ni školske klupe. „Voleo sam da bacim torbu posle škole i da izletim napolje.“

    Prvi redovan posao dobio je u fabrici obuće „Solid“ u Subotici. Nasledio je mašinu za kojom je radio njegov otac davno pre njega. „Dobio sam poziv od bivšeg direktora mog oca. Prihvatio sam posao iz poštovanja prema ocu, koga mnogo volim.“ Radilo se mnogo, nekada i do šesnaest sati. „Više sam morao nego što sam želeo da radim toliko.“ S prvom platom stiglo je i prvo razočaranje: za dvadeset dana mukotrpnog rada Nebojši je isplaćeno svega 145 dinara, otprilike današnjih 3.000, te je, zbog neadekvatne plate, napustio taj posao. Međutim, godine koje su došle, donele su još više neprilika. „Tada je moglo da se zaradi na svakom koraku. Nisam slutio da će doći vremena kada neću moći da se zaposlim za stalno.“

    Otkad je krenuo da prodaje Liceulice opet uživa u malim životnim radostima, a nada se da će uskoro iznajmiti sobu ili garsonjeru. „Zahvalan sam svima koji kupe časopis. Posebno moram da pozdravim Damira iz Crne kuće i Srđana iz Bulevar Buksa, mesta gde često prodajem časopis, kao i muzičarku Ivu Stanković, koja je organizovala humanitarni koncert za mene.“

    *Priču o Nebojši u celosti možete pročitati u magazinu br. 44.

    Podeli ovaj članak: