Tekst: Lijam Gerati
Prevod: Tijana Spasić
Izvor: The Big Issue/INSP.ngo
Pedesettrogodišnji Patrik Loson proveo je oko dve decenije u kaznenim institucijama i na ulici. Šest godina tokom kojih je prodavao ulični magazin The Big Issue u centru Londona promenilo mu je život. Usledio je nesvakidašnji životni put, od nagrade za najboljeg londonskog vozača autobusa do pokretanja kompanije koja prerađuje vodu za piće u Nigeriji.
Uz podršku magazina The Big Issue i organizacije Single Homeless Project (SHP), uspeo je da povrati samopouzdanje, obnovi vozačku dozvolu i prođe obuku za vozača autobusa. Nakon toga je počeo da vozi autobus na jednoj londonskoj gradskoj liniji. Dobio je preko šezdeset pohvala od putnika i na kraju osvojio Hello London, nagradu za izuzetno obavljanje javne delatnosti na TfL London Bus Awards 2018. godine, od kada nosi i nezvaničnu titulu najveselijeg londonskog vozača autobusa.
„Bio sam beskućnik, bio sam u zatvoru, bio sam zavisnik”, kaže Loson u razgovoru za The Big Issue. „Često sam se pitao kako sam stigao ovde gde sam sada. Da nije bilo podrške SHP i The Big Issue, i dalje bih primao socijalnu pomoć.”
Uz legendu kluba Arsenal Tonija Adamsa, koji se dugo borio sa alkoholizmom, Loson se, 2019. godine, priključio nacionalnoj kampanji More Than My Past, koja se bori protiv stigmatizovanja bivših prestupnika i osoba koje su se lečile od raznih oblika zavisnosti. Kampanju je organizovala humanitarna organizacija The Forward Trust, kako bi kroz brojne priče uspešnih ljudi pomogla da se odbaci stigma zbog koje ove osobe teško pronalaze posao.
Iste godine, Loson prodaje imanje koje je nasledio od majke posle njene smrti, a dobijeni novac mu omogućava da napusti posao vozača i pođe za svojim snom – da pomogne da stanovnici Nigerije, odakle njegova porodica potiče, dobiju čistu pijaću vodu. Loson danas vodi firmu koja prečišćava vodovodsku vodu u Nigeriji i ima ambiciozne planove da proširi svoju delatnost na čitav kontinent.
„Čak i dok sam bio na ulici, razmišljao sam šta je to što bih mogao da uradim za Afriku. Vidim u Nigeriji ljude kako pešače kilometrima da bi doneli vodu u kofama. Mislim da bi svako trebalo da ima čistu vodu u svom domaćinstvu”, kaže on.
Iako bi većini ljudi u njegovoj situaciji bilo dovoljno to što više nisu na drogama niti na ulici, Loson kaže da je shvatio da ne može tu da stane. „Ponekad pomislim: ’Bože, toliko sam vremena protraćio, već sam star’, ali mislim i da, svakog jutra kad se probudimo, dobijamo novu priliku da osmislimo taj dan i nešto uradimo. To budi nadu.”
